Добро или зло ? Одлука би требало да буде лака, но не увек.

• Не могу ја мајко да се дружим са тим људима,јер то су лоши људи. Увек се намргодим када ми их помене.
• А ти си бољи од њих ?
  Можда би ме повредиле мамине речи, но људе познајем одлично. Нема тог карактера кога за пар тренутака не разрешим, тако сам тада размишљао.
• Ни бољи, ни гори, другачији сам. Родила ме је, знала је шта намеравам, и што ми се свидело код ње, њена мржња је била истинска није ни покушавала да је сакрије.
• Он је мајко сина хтео да убије, вилама право из штале па сина по сред груди…прекинула ме је, знам да ће је болети.
• Тако и треба када неће да га слушају, погледај шта је он направио у животу а не као твој отац. Зашто су сина оженили, ваљда снаја треба да замени ону болесну Јелу.
• Их мајко, снаја је доктор, ради по цели дан, спашава животе, тај џак кромпира из Јелине баште није баш толико битан спрам…воли да се убеђује више но ишта, мајка је то.
• А што свекрву не излечи, када је доктор ? Е мајко моја, та жена иде код лекара само да би се у чекаоници жалила људима на снају и сина…но видећемо на шта ће то изаћи…
• Ти све знаш… На ујака рекох и загрлих је да би је одобровољио…не знаш ти мајко ништа…то ти нећу рећи…пргава каква си нећеш разумети.
• Само ти иди, ради уместо ње, пери јој тањире, шоље, меси им хлеб. Мене и мог тату пусти да идемо по кафанама. Знаш тамо се људи ни на кога не жале, осим на себе…гледају у своју чашу, кане по нека суза право у чашу тек толико да узнемири вино…а твоја Јела у шта гледа ? У паре, целог дана паре броји, ти јој све радиш никада ти ни кафу није скувала…добро, добро ћутим…

Слика друга :

Мајку су стигле године и умор, није више ишла код њих. Намрзли су је, шта би друго…

Први инфаркт моје маме. Живот јој је спасила Јелина снаја…мајка је ћутала. Можда јој је барем у себи рекла хвала, то никада нећу сазнати.

Следећи инфаркт моје маме. Гурају је у колица на снимање јер правила су таква, Јелица пролази крај ње и каже:

• Е кад сам доживела да те видим овакву сада могу да умрем срећна.
  Мајка је пуштала сузу по сузу, нежно су јој падале на дланове.

И тако…шта данас раде то двоје ? Посвађани са свима са којима су могли живе сами. Јелицу нисам видео одавно, кажу да не може да се креће, Мића са две штаке иде по дворишту, по сат времена за десетак метара. Више никога немају да им помаже. Ни паре им ништа не вреде,остављени од свих. Ретко сам у родном крају. Видим га стоји пре капијом као да чека неког, ми пролазимо полако сокаком. Моја девојчица се уплашила, и сакрила у мамин загрљај видевши га.

• Ко је овај човек, упита ме погледом Марина ?
• Човек зло, опрости ме Боже што сам на то и помислио.
• Види се…хајмо брже одавде молим те… Каније ме је запиткивала шта су то лоше урадили па се испаштају.
• Не могу да се сетим шта су добро урадили, покушавам…не иде. А написао бих вам верујте ми. Разумећете и оно што нисам написао.